Pretraži ovaj blog:

«	April 2012					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Arequipa - beli grad. Grad vecitog plavog neba (300 dana u godini ne bude kise). Grad s pogledom na vulkan Misti (5825m). Druga dva vulkana ne tako dominantna su Chachani (6075m) i Pichu Pichu (5664m). Rodni grad Maria Vargas LLose. Milionski grad s 20.000 taksi vozila (poznat po tome da taksisti pokupe turiste, odvedu ih do nekih zabitih ulica gde ih njihovi kompanjeri opeljese :-( ). Najveci proizvodjac crnog luka u Peruu. Moje prvo duze upoznavanje sa Peruom.

Grad zovu belim zbog svojih gradjevina od belog kamena (vulkanski kamen specijalne beline). Sami centar je prilicno kolonijalnog stila sa ogromnom katedralom i famoznim trgom oruzja (skoro svi trgovi u Peruu nose ime Plaza de Armas). Grad ima 2 vidikovca sa kojih se pruza pogled na grad i vulkan Misti pod snegom, no vulkan je moguce videti i iz pojedinih centralnih delova grada, narocito mostova i to u jutarnjim casovima (do 10h u mom slucaju) jer bi se posle nabili oblaci. Nakon vec prvog drugog dana u Peruu imala sam iole predstavu o tom delu zemlje (jug) i vecim delom sam bila iznenadjena. Cudile su me visoke cene pojedinih proizvoda i usluga i niske nekih drugih. Vino koje se proizvodi jedino na jugu (regija Ica) je skupo. Najjeftinije koje sam uspela naci bilo je borgoña (polusuvo) za 4-5eur koje smo Alejandra (Cileanka iz hostela) i ja slistile za tili cas (a onda nastavile dalje u gradu :D ). Veoma pitko. Prosek boce sortnog vina je bio oko 10-12eur?! U radnjama i barovima je bilo lakse naci argentinska i cileanska vina koje i sami vise hvale. Casa vina je bila u proseku 2.5-3eur. Pivo takodje, 2-2.5eur. Ali zato jesti u restoranu/kavani je bilo jeftinije nego da kupite hranu i spremate sami. Voce i povrce nisu jeftini. Nesto kao u Srbiji, a neke stvari skuplje sto je meni bilo cudno s obzirom da imaju veliku proizvodnju voca i moglo se naci svog 'egzoticnog' voca za probati kojima se ni imena ne secam ili ne znam. Zato lepo u restorancic sednete i najedete se ko covek. Meni (supa, glavno jelo + desert ili pice) za rucak il veceru izadje od 1-4eur zavisi gde vam se sta svidi. Rucak je rano oko 13h, a vecera vec oko 18h. Meni je problem bio crni luk u svemu i svacemu, ali moglo se nesto pronaci. Caldo blanco je bila odlicna supa sa rizom, krompirom, celerom i jos nekim belim korenima kojima nisam prepoznala ukus. Ono icme sam se davila bili su keksici i ostali industrijski slatkisi. Bogovi konditorske proizvodnje. PUno para je otislo na jeftine dvd. 3 komada za 1.5eur, a filmova po izboru na izvolte. Knjige su bile jeftine, ali ako zadjete u neku savremeno opremljenu knjizaru, desice se da su cene duplo vece. U marketima sam proverila i cene higijene jer mi je pasta bila na izmaku, ali je sve bilo skuplje nego u SRbiji, cak skuplje nego u Argentini. Nisam pitala za prosecne plate, ali znam da su se neki momci koje sam upoznala preko CS isto zalili na skupa pica (jedno smo vece obilazili barove nekoliko puta ne bi li nasli nesto prihvatljivo za sve). U Arekipi sam takodje koristila usluge praonice. Bilo je 1.1eur po kilu. Dosta jeftinije nego u Patagoniji. 

U Arekipi sam polako pocela da se navikavam na 'stani mi ovde, stani mi onde' gradski prevoz - niski kombiji koje nakrcaju do zadnjeg mesta, pa jedni sede, drugi stoje, treci samo sto ne ispadnu iz kombija. Karta 20 evrocenti (80 centimos). Staju gde god im mahnete rukom. U sustini nema potrebe za njima osim do buske. Imala sam u planu ici jedan dan do morske obale koja je oko 120km udaljena, 2-2.5 sata do Mollenda, ali posto su mi rekli da su talasi i da nema plivanja, momentalno sam odustala od ideje. Ne mogu se po vrucini izlezavati. 2300m je nadmorske visine, ali je vruce. Trebalo mi je malo razgibavanja. Pola sam dana potrosila da nadjem odgovarajuci bazen. Bazen na otvorenom je bas tog dana (utorak) morao biti zatvoren. Utorak im je izgleda dan za odmor (umesto nedelje). To sam kasnije primetila i u Boliviji. Srecom su imali par bazena u gradu i svako mi je objasnjavao kako doci do nekog drugog. Bila sam izmedju trista vatri. Na kraju sam odlucila otici do dela grad Tingo gde kazu ima kompleks bazena. Uhvatih mikro do tamo prolazeci kroz naselja niz cije je ulice bazdilo na kanalizaciju da bih zavrsila u jednom vrlo prasnjavom predgradju sto je zacudjujuce s obzirom da je Arekipa veoma cist grad (kao i LIma kako sam cula). NO, verovatno cim se izadje iz centralnog dela grada manje se paznje obraca a cistocu. Zamisljala sam bazene kao da se neu snaci koliko ih ima. Medjutim, bili su to omanji bazeni, neki u okviru kuca ili kao centar za plivanje koji je imao dobar bazen sa terasom na otvorenom gde sam odmah sebe zamislila kako se izlezavam na suncu. Platila sam 4 sola (1.1eur), dobila kapicu za glavu bez koje se ne moze, istusirala se i bucnula u vodu koja je bila topla tako da nisam imala neki uzitak, a i u citavoj prostoriji (polovica olimpijskog bazena) je bilo vruce i jedva sam plivala, no ledja su molila za vezbama, pa sam ih ispostovala, a onda i udovoljila sebi izlezavajuci se suncu posle svega. 

Iako nisam nesto posebno iskoristila dane u Arekipi, grad mi se svideo, ali bilo je vreme za nastaviti avanturu, pa sam se odlucila za kanjon Colca (najdublji kanjon na svetu) za koji su mi lokalni surferi rekli da mogu sama obici, a u turistickoj organzaciji se mogla uzeti mapa staza (koju sami ne nude, vec samo ako trazite), tako da mi nije trebalo puno da se odlucim da krenem sama iako su svi pokusavali da mi prodaju turu sa vodicem. A ne, ne. 

Dodaj komentar

Naslov:

Tekst (potrebno):

Vaše ime (potrebno):

Vaša e-mail adresa (ukoliko je imate):

Vaša lična stranica (ukoliko je imate):

Zapamti me