BUENOS AIRES
Dan I
U avionu je kapetan najavio 31 stepen u BsAs. Pri spustanju smo prosli kroz tamne oblake uz dosta turbulencije sto je bio pravi izazov za moj zeludac. Da je duze trajalo, mozda bi mi se nasao u grlu (zeludac, jelte).
Kod pasoske kontrole sam stala u red sa zelenom linijom (turisti kojima nije´potrebna viza za ulazak u zemlju), popunila obrazac koji su nam dali jos u avionu (podaci iz pasosa - isto sto traze u vozu pri ulasku u Makedoniju) i cekala na svoj red. Islo je polako, pa su neki u redu nervozno reagovali, a ja sam vec tada videla kako su Argentinci opusteni i usporeni, a bogami i da pate od previse administracije :p Sluzbenik mi uopste nije póstavio niti jedno pitanje! Ocekivala sam da ce biti kao u Evropi - gde ides, kod koga ides, koliko ostajes, koliko imas para.. ali nista. Samo pecat u pasos i dobrodosla. Milina. Sa vise strepnje sam otisla da sacekam prtljag. Da li ce stici ili nece stici. Ugledah ranac kako se plavi u daljini. Olaksanje. Sad je trebalo sa 2 ranca stici do grada i posto smo sleteli na dalji aerodrom (Ezeiza), a ne na onaj na koji je trebalo (Aeroparque) (tek posle sam saznala da je doslo do izmene i da su zbog toga prtljag i karta bili cekirani na razliciti aerodrom), trebalo je saznati kako. Na ekranu iznad pokretne trake sa prtljagom pisale su mogucnosti za prevoz, kao i kursevi evra/dolara u menjacnici i banci. Ko zna da cita, shvatice i gde je povoljnije. Moj jevrejski nos me nije prevario. U turistickoj organizaciji na aerodromu sam se raspitala za svaki slucaj kako doci do centra. Bilo je ili 2 sata klackanja u gradskom busu (35km) uz razgledanje predgradja za nekih 50 centi (2 pezosa iliti 40 dinara) ili 20 puta skuplja varijanta direkt bus autoputem, al za 45min. Na zalost ne prezivam se Rokefeler. I to mi je bas feler. Gospodja iz TO je pokusala da me upozori na gradski prevoz, ali samo joj rekla da imam vremena. Na kraju me je, statistike radi, pitala odakle sam. De Serbia. Tako daleko,rece ona, a ja se nasmejah. Nisam ocekivala da ce neko 'ovako daleko' znati gde je Srbija. Objasni mi ona i gde da sacekam bus, gde da zamenim pare, da trebam imati sitno 2 pezosa u novcicima, da ne zna kako se salju poruke u inostranstvo, niti u Argentinu, trebalo bih da se metnem na Skype. Bem ti, sto tako komplikovano, a obecala sam se javiti kuci cim stignem. Rece da imaju internet na aerodromu. Pomislila sam kako ce me opet odrati, ali bilo je jeftinije nego u Kotoru letos - 90 evrocenti/pola sata. Minimum. Daj sta das. Samo da posaljem mejl da kuci znaju da sam stigla bez problema, a domacici Virhiniji da sam sletela na 2.aerodrom i da cu se snaci do nje.
Po izlasku s aerodroma me zapuhnula sparina. Bilo je oblacno, ali 30 C! Trebalo mi je vremena da se priviknem na misao da je ovde leto. Otisla sam sa -10 na +30. Srecom sam u SP obukla tanje pantalone i majicu kratkih rukava da me ne gledaju previse cudno, a bolje da sam obukla tanku suknjicu i majicu bez rukava!
Do stana sam se snasla uz pomoc portenjosa (portenos - naziv za ljude iz BsAs), isplati se znati spanski. Bila sam u goloj vodi i zudela za vodom. Moji domacini Virginia i Ross su me odmah zatrpali paznjom, a ja sam se osecala opusteno, da ne kazem kao kod kuce. Uz cavrljanje je vreme brzo proslo i udarila je kisa. Prava letnja. Dodje i prodje. Ali ne zahladni. Izasli smo do obliznje picerije na veceru. Pizza - 8 evra, casa vina - 2 evra. Oni castili. Meni se vec mota po glavi kako su cene visoke, zapadnoevropske! A s obzirom da smo jeli posle 23h iliti u 3 ujutro po nasem, mislila sam kako ce mi prisesti tako kasna vecera. Skoro da jeste. U sred noci sam se probudila zedna ko kamila usred pustinje, a vode tek da pokvasim jezik. Komarci su me propisno izujedali, svrbelo je do bola. Prvu noc sam provela u mukama :=)
Dan II
Poranila sam koliko se moglo, malo brbljala sa domacicom, oprala neke stvari i krenula u istrazivanje.
Na stvari i foto aparat su me odmah upozorili, bilo me je frka. Videla sam kako me gledaju na ulici kada ga izvadim, jedna gospodja me cak upozorila da ne ispustam iz vida, ali posle sam se navikla. Bilo mi je teze vukljati ga okolo, nervirati se sto moram da menjam objektive i sto pojma nemam kako sve funkcionise na aparatu kako bih izvukla maksimum iz njega ili dobila fotku kakvu zelim. Bio mi je samo smetnja.
BsAs je haotican na prvu ruku, voze ko maniti, za zmigavac vecina cula nije, ali posle nekog vremena se naviknete i vidite da je sve lepo organizovano, da ima puno bulevara, jednosmernih ulica, na nekima nema semafora za pesake, ali vazi onaj za aute iz poprecne ulice. Ak idu oni, krenite i vi. Izgleda previse evropski, gradjevina ima svih stilova - od spanskog preko francuskog i nekog socijalistickog do modernog. Ogroman je. Neko bi rekao i prljav, ali 12 miliona ljudi je to! Ako imate volje i vremena, mogu se bez problema peske obici sve zanimljivosti. Kad zatreba autobus je najjeftinija solucija, 20 evrocenti, a linija mali milion. Metro je duplo skuplji. Zahvaljujuci predsednici Cristini Fernandez (wannabe dozivotni predsednik - trenutno pokusava da izmeni Ustav kako bi mogla da se kandiduje i 3.put - sto li nam je to poznato) gradski saobracaj je subvencionisan, kao i gas, voda.. Za sve ostalo deru. Ali samo u BsAs (i to nam nije nista novo).
Ja sam sibala peske. Bez sesira i zastitne kreme za sunce, pa sam malo pocrvenela po ramenima i rukama. Srecom suncanica i dehidratacija mi nisu pravile drustvo. Obisla sam centar, presla preko najsireg bulevara u svetu (9 de julio), prosetala se starim San Telmom i sarenom Bokom (La Boca).
Predvece je opet ljuljnula kisa. Ovaj put se nije salila. Po ulicama potop (nesto po cemu je BsAs nesrecno poznat). Gazali smo od buske do stana po kisnici do listova koja je nosila sve pred sobom. Cak i japanku jednog jadnicka koji je ostao bez iste pokusavajuci da se popne na trotoar. Moj kineski kisober je odradio svoje inace bih bila mokra do gole koze. Vrucina me je smorila tako da vecerala nisam, a nismo ni izlazili nigde vani zbog poplava. Odgledali smo film i na spavanje. Ovaj put sam se zastitila od komaraca (OFF!) i mirno spavala. Kraj otvorenog balkona u pidzamici..
Dan III
Trebalo je nastaviti obilazak grada, ali pre svega otici na busku da kupi kartu za Cordobu. A stanica nesto kao istanbulska, na 2 nivoa sa milion kompanija, samo sto su ovde salteri oznaceni razlicitim bojama u zavisnosti od regije, pa ako znate kojoj pripada grad u koji putujete, snaci cete se, samo treba da se odlucite za kompaniju. Cene su prilicno iste, pa sam vise po imenu birala - Urquiza. Htela sam najjeftiniju kartu jer sam vec cula o juznoamerickim busevima i sedistima koja se spustaju, pa kao da si u krevetu, tako da ce mi i najobicniji bus biti luksuzan. Semi cama - 44eur za 8h voznje, 700km. Uf.
Tog dana sam posetila kako kazu a la Paris Recoletu, dosta muzeja i umetnika, jedno zanimljivo groblje sa ogromnim porodicnim grobnicama. Prosetala sam Puerto Maderom i vratila se u stan jer sam bila iscrpljena od sunca.
Te veceri je bio i slobodan koncert jednog poznatog gitariste - folk tango. Trebalo je doci sat vremena ranije da bi ste sigurno usli. Nismo imali srece. Dvorana se napunila ko od sale. Za uzivanje u tangu je ostalo po povratku. Dobra stvar u BsAs je da uvek ima nekih desvanja, da su ljudi prilicno kulturno svesni, kao i da je CS ekipa prilicno aktivna i uvek obavesti o svim zanimljivostima, pa nema sansi da ikome bude dosadno u ovom gradu.
Bus za Cordobu je kretao u 23; ja sam na buskoj bila 15min ranije totalno izgubljena. Nisam uspevala naci moj bus iako je od iste kompanije bilo 3-4 busa u nizu. Stajah i cekah. Neko je na megafon objavljivao neke polaske, pa mi se ucini da sam cula da je moj na 17. peronu, a ne na 29. Posla sam za njim da proverim, 3min. pred polazak.. Da nisam znala spanski, ostala bih cekajuci da se pojavi Urquiza :) Sedista mekana i udobna (kao fotelja), razmak izmedju sedista za opruziti noge, a spusta se, pa imate osecaj da ste u sopstvenom krevetu samo ga delite sa nekim. Meni je pripala neka studentkinja i zauzela mi mesto do prozora, njak!
p.s. fotke kad bude prilike..
Hvala za ovu toplinu i smeh koji greju sumorne i hladne dane vanredne situacije.
Put pod noge "igumane" i neka te sreca prati a bog cuva.
p.s. prosledi mi bar tih +30 da se malo grenem
Au 30 C i poplave, uvči kao Mostar :) Jaooo, nas je zameo snijeg. Odsječeni smo od svijeta bli 3 dana: k a o s & k o l a p s. A tako je i u cijeloj regiji. Sreća pa si stigla uteći na vrijeme... bilo ti je u dlaku!
Piši, piši!
Draga, sta je s tobom, sto se ne javljas?