VALPARAISO
Dan I
S obzirom da smo kasno ustali, palo je najjednostavnije spremanje spageta sa tunjevinom i sosom od paradajza. Vladimiru je bilo lose od pica, a ja kao da nisam ni pila prosla noci. Poveo me je u obilazak grada kao pravi vodic. Jos jedan pricljiv Cileanac.
Valparaiso je sladak i neobican grad na obali. Podseca na Lisabon, Napoli, malo cak i Istanbul. Sav je u brdima (42 ukupno). Tu je i luka, skromne kucice u boji svih stilova, nista luksuzno. Najvise je engleskog i nemackog uticaja, spanskog i nesto italijanskog. Svi Evropljani koji su naseljavali Cile su ostavili puno uticaja. Na jednom brdu se moze videti 5 razlicitih crkava - anglikanska, luteranska,evangelisticka, metodisticka, katolicka.. i sta ti ja znam koja jos.. Grad je pun liftova koje su sagradili bogati Englezi i Nemci kako bi se lakse stiglo od centra ili mora do brda. Veoma simpaticno. Na siromasnijim brdima liftova nema. No, sve je izgledalo veoma prljavo, ljudi su bili neprivlacni i neizgledni (prilicno loseg ukusa). Prosli smo Cerro Alegre (brdo pod UNESCO zastitom) , Constitucion i Artelleria. Puno murala, grafita, mesta s lepim pogledima. Bilo mi je drago sto sam tu. Po povratku sam kupila bocu vina da isprobam - Camernere i uz film o argentinskoj represiji nad studentima smo je ispili. Dobro vino za 6eur, ali moje srce je ipak navijalo za argentinsko :)
Dan II
Danas je trebalo obici ostalih nekoliko zanimljivih brda. Dobra stvar je sto je temperatura oko 25 stepeni, prijatno za setnju, ali uvece vec postaje svezije, pa izlazak bez duksa nije preporucljiv, ali spavanje je postalo uzivanje jer je u kuci hladno i spavam pod perjanim jorganom za razliku do sada bez ikakvog prekrivaca. I nema komaraca!
Otisla sam prvo da nadjem bateriju za sat. Jos jedna neprijatnost koja me zadesila. Sat mi je stao prethodnog dana u 16:45h. Pomislila sam da ce me sve lose snaci u Cileu. Srecom baterija me je izasla samo 3eur. Obisli smo i par menjacnica da nadjem najpovoljniji kurs jer je u bankama mnogo nizi. Puna cileanskih pezosa (1$ = 478 pezosa) smo otisli na empanade (testo punjeno sirom, mesom..), tipicno jelo zemalja juzne Amerike koje su pod velikim uticajem Spanije. Uzela sam przenu sa sirom i racicima - 2eur. Vladimir je bio gladan pa je uzeo 2, sa sirom i mesom (ova je bas tipicna - mleveno meso sa crnim lukom, ali pecena, pa podseca na calzonu). Smazali smo ih na trgu Independencia gde je bilo puno ljudi koji prodaju nakit i ostale rukotvorine. Primetila sam da je do sada u svakom mestu puno onih koji prodaju na ulici i da su ljudi prilicno nadareni.
Opskrbljeni energijom krenuli smo uzbrdo do muzeja Pablo Neruda na brdu Bellavista koje ima super centralni pogled na grad, ali kako je ponedeljak muzej je zatvoren. Avenijom Alemania prolazimo kroz ostala brda - Yungay, San Juan de Dios i Carcel. I dalje je puno simpaticnih kuca, svih boja. Puno ih je od drveta sa pocinkovanim spoljnim zidom jer je posle zemljotresa bilo lakse i sigurnije sagraditi kuce od drveta jer su otpornije. Zemljotresi se desavaju svakih 5 godina, jacine od 7.5-9 stepeni Rihtera. 2010. takodje. U februaru. Kakav sam baksuz ima da dozivim i zemljotres u Cileu.
Dan III
S obzirom da me je Vladimir nagovorio da ostanem jos jedan dan da bih isla na plazu jer ne posetiti plaze Viñe del Mar je kao proci zedna kraj izvora vode. Iako se i sam spremao na put (vencanje rodjaka u Argentini), hteo je da mi ucini uslugu i s obzirom da sam mu ulivala poverenje i totalno mu legla kao osoba, kopirao je kljuceve od kuce i ostavio mi stan na cuvanje dokle god budem zelela. Zakon. Bila sam bez teksta i duboko zahvalna na ukazanom poverenju.Jeste da je to jutro osvanulo oblacno jer je ranom zorom pala kisica, a ja se bas nadala leskarenju na plazi, malo sam se razocarala, ali sam svejedno odlucila ostati taj dan u Valparaisu i iskoristiti da isplaniram ostatak puta kroz Cile. Trebalo je odluciti gde dalje, javiti se ljudima kad bih dosla i cekati zeleno svetlo. Jedan decko koji me je prethodno pozvao u goste u mestu Rancagua (juzno od Santjaga) je imao smrtni slucaj u porodici, tako da sam odlucila da ne stopiram ka jugu jer bi mi trebalo 2 dana i posto je ovaj vec izgubljen, a sledeci cu na plazu, to su vec 2 dana manje za put. Uzecu nocni bus i usparati na vremenu.
Kasnije se razvedrilo, pa sam krenula sama po gradu, pijacama, radnjama, supermarketima da malo pronjuskam. Htela sam malo vise doziveti grad. Spustivsi se sa brda makadamom odmah se primecivala razlika jer je bilo puno prometnije i bucnije. Dosta manje turista (najvise ih je iz Francuske, Nemacke, SAD, cak i Izraela..) koji su visili po brdu Alegre i uzivali u boemskim kaficima/restoranima. Dole je bilo kao u kosnici. Minibusevi sniraju non-stop. U zivotu nisam videla tako ceste buseve s milion linija, te ovom ulicom, te onom.. Voznja je na sopstvenu odgovornost. Naglo kocenje, cimanje i sletanje sa sedista je sasvim normalna pojava. Karte su jeftine (35 evrocenti). Uvek treba da kazete dokle cete ili koju kartu i koliko kako bi vozac znao koliko da vam naplati. Na pojedinim delovima je tolika guzva da cete brze od busa, pa mozete prepesaciti do prvog u nizu i moguce ih je zaustaviti gde god. Na stajalistu se ceka kao i kod nas, svako svoj bus, svi zajedno ili rastrkani. Toga nema u Argentini.Tamo se ceka u redu i stajalista su po celoj ulici rasporedjena po linijama.
Kucica je na sve strane. Cileanci su poznati po tome da ih ne ubijaju, samo kastriraju. Prilicno su mirni, laju na druge pse ili aute. Ljude gledaju sa ceznjom dok sede u parku i jedu, ali mnogi ih vlasnici restorana hrane. Meni su rekli da ih ne hranim jer ce se od jednog stvoriti ceta i nikad ih se necu otarasiti. (Rado, ti bi ovde bila kraljica! :-) )
Apoteka je na svakom drugom cosku. Restorana brze hrane, poslasticarnica je puno. Naci slano pecivo je kao dobiti na lutriji. Tu su empanade, kukuruzni hlepcici palmeras (ono sto sam jela na planinarenju) i to bi otprilike bilo to. Sve ostalo su slatka testa, kolaci (krofne punjene vanila i coko kremom, mafini, suvi kolaci...), torte.. Hleba kao nasih nema. Nije bilo ni u Argentini. Samo tost hleb i neki kolacici ko sto bi moja baba znala ispeci na plotni od testa koje joj ostane posle razvlacenja kora za pitu. Ovde su cene bile na kilo, a ne po komadu. Ako se ne varam varirale su od 1.5-2eur za kilo.
Prirodnog jogurta nasla nisam. Sve su vocni. Neki i sa prilicno egzoticnim ukusima, ali meni se od vocnih povraca. Razmisljam se kako cu 3 meseca bez jogurta i kajmaka :-/ Zato ima tursije i seckanog kiselog kupusa :)
Kako su me upozoravali da je Cile skuplji od Argentine i Srbije, mislila sam da cu se svaki put hvatati za dzep, medjutim nije sve tako skupo. Uvozne stvari, zdravstvo (zato sam i dalje Vesna bez zuba kada se predstavljam), knjige, izlasci, voce i povrce jesu skupi, ali ako se snabdevate u supermarketima i spremate hranu kuci/u hostelu sigurna je usteda. Higijena mi je po cenama izgledala kao kod nas. Garderoba i obuca skuplji, ali zavisi sta, koje marke, koje kvalitete, a bile su i rasprodaje letnje odece. Vino 3-7eur, 10eur najskuplje, a organska od 10-20eur. Sorte crnih su: Cabernet Sauvignon, Camernere, Merlot i Syrah. Kvaliteta potvrdjena :-) Iako su veliki proizvodjaci vina, vise se pije pivo. Litarske staklene boce. Ne videh cenu.
Od voca sam isprobala novitet za mene - pepino (vocka, a ne krastavac (krastavac na spanskom - pepino). Po ukusu nesto izmedju dinje i kruske. Po izgledu okrugla velicine srednje kruske,suzava se pri dnu, glatke svetle kore sa roze-ljubicastim sarama koja se obavezno ljusti i kospa je nejestiva. Nedovoljno slatka, pa je bolje umakati u secer ili med (moje misljenje nakon sto sam je isprobala). Kukuruzi su ogromni, 2 puta deblji nego nasi. Mogu se koristiti u samoodbrani definitivno, a bogumi i napadu. Kako bih ga rado smazala iako je secerac.
Slatkise (konditorske) sam takodje razne isprobavala (najbolji do sada Golazo i Rigochoc) iako se ne mogu pohvaliti nekom proizvodnjom. Isto tako i sa grickalicama. Samo cips i krekeri. Najpoznatija cokolada je Nestleova Sahne Nuss, nesto oko 2.5-3eur 250g. Ima i jeftinijih, ali punjene i ne znam kakve su kvalitete. No, ima vremena,sve cu ja to isprobati ;-)
Inace, Chile je zemlja sa najvecim taksama na svetu, pa ne cudi sto su skupi, ali ima puno vise siromasnih nego u Argentini npr. Porez je uveden u vreme Pinochea za finansiranje vojske i naravno da ni dan danas nije smanjen. I posle Tita Tito.
No, parice su lagano odlazile i samo sto zamenim 50$ ostanem sa 10-20$ u dzepu :-/
dnavna rutina mi je da pogledam jesi li dodala jos stogod :) sledeci put kupujem argentinsko vino po tvojoj preporuci(sada znam koje da biram ;) ), da se makar malo pravim da sam tamo... nadam se da ces jeftino proci sa popravkom zuba :*!
opet me je juce sv.Trifun obilato darovao jos kad citam ove tvoje avanture uzivam kao da sam tamo,idemo za koji dan da obidjemo Vuksu,srela sam ti koleginice iz banke pitale jes'ziva :))
Pratim te sa velikim zadovoljstvo m, samo mi nedostaja po neka fotka.
Samo nastavi, bez obzira na sve prepreke jer one su male i nebitne pred tvojim "velikim" i upornim koracima na putu.