Pretraži ovaj blog:

«	Februar 2012					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29

Valdivia je 839km juzno od Santjaga. Nosi ime po osnivacu grada prvom vladaru Cilea - Pedro de Valdivia. Nalazi se u provinciji reka (Los Rios) i sam grad lezi na 4 reke. U jednoj cete lako ugledati morske lavove. Stacionirani su kraj pijace odakle im ljudi bacaju hranu. Puno je zelenila i prelepo je. Grad je poznat po cestim kisama, ali i brzom razvedravanju. Takodje poznat je i kao grad piva s obzirom da se dosta Nemaca doselilo krajem XIX veka, pa svakako imate osecaj kao da ste negde u Nemackoj jer su kucice nemackog stila, a pivo je Kunstmann. Medju lokalnim stanovnistvom se moze primetiti dosta uticaja domorodackog plemena Mapuche (cileanska verzija Indijanaca, po izgledu su slicniji Indijancima Severne Amerike nego Inkama i Aymarama i bili su vecinom lovci i ratnici za razliku od potonjih koji su bili razvijeniji). Vecina stanovnistva je niska, narocito zene, pa zamislite kad sam ja visa od vecine. Lep osecaj. Jedini problem je bio naci menjacnicu. U bankama nisu menjali devize, osim u jednoj drzavnoj, ali joj je radno vreme bilo od 9-14h. Eh, da je meni bilo to radno vreme :) Nasla sam samo 2 menjacnice i kurs je bio dosta nizi nego u Valparaisu, ali parice su nestajale kao magicnim stapicem odnesene. Za nauk - u Cileu pare menjati samo u vecim gradovima. Kazu sto je grad dalji od autoputa i Santjaga, to je i skuplji. Gradski prevoz je bio skoro duplo skuplji od Valparaisa - 70 evrocenti. Dobra stvar je da se za 80 evrocenti moglo stici do 17km udaljenog mestasca Niebla na obali mora. Tih dana bio je i vasar hrane, pa se moglo naci svakojakih specijaliteta. Jelo se sve u sesnaest, ali meni je izgledalo skupo ili sve s lukom, ali ipak nisam mogla odoleti cokoladici sa vafelom i karamel kremom. Druga stvar zasto je Niebla poznata su plaze. Talasi izgledaju za nijansu manji nego na severu, ali s obzirom da je oblacno i hladnjikavo, a i kisica na pomolu, ne pada mi na pamet da se bucnem iako ima gomila klinaca koji obuceni pokusavaju da se igraju s talasima, ali kako su talasi veoma varljivi, vecinu ih i okupa ili zapljusne koji. Sigurna sam da ih je do sada smlatila prehlada. Ja zalim za lepim vremenom. Toliko je lepih jezera u blizini Valdivie :-/

Dok sam hodala ulicama Valdivie jedna devojka mi je ututnula jedan papiric u ruke, a onda i objasnila da su to pesmice koje ona pise, pa ako bih htela da doprinesem finansijski. Romanticna pesmica, lep pokusaj i smelo od nje, ali barem da je cela pesmarica, pa da joj nesto i dam. Odlazim izvinjavajuci se. Sta sve nece osmisliti da dodju do novca. Kao jedan deckic koji je prethodne noci prosetao busem dok smo stajali na buskoj u Santjagu i trazio od svakoga pare. WTF?!

No, barem je to bio prvi grad u kome sam uspela naci normalan hleb koji ovde zovu seoski i prirodni jogurt iako u prcmastim casicama.

Posle 2 sedmice u juznoj Americi dosao je i prvi dan kada sam odsela u hostelu posto nisam bila sigurna da cu posetiti Valdiviu, te se nisam na vreme postarala da pronadjem kauc. Zanimljivost u Cileu je da strancima vracaju PDV,pa umesto 9500 pezosa (15eur), naplatili su mi 8000 (13eur). Poslala sam zahteve za kauc tog jutra iz hostela. Javila mi se jedna devojka, ali sam za to vece i kako sam vec platila hostel, predlozila sam joj da odemo na pice da ne drezdim sama u hostelu dok dobuje kisa u ritmu tam tama kroz noc :) Jedva smo se skontale jer joj nisu stizale moje poruke, ali srecom tu je internet. Bilo joj je simpaticno sto sam na njeno pitanje - za sta si veceras, odgovorila - pije mi se! Jos vise ju je zaintrigiralo sto putujem sama, a davno sam prosla 20te :=) Odvela me je u jedan popularan bar La Ultima Parada gde najcesce idu turisti, pa mi je litarska Borgoña (vino s jagodama) za 10eur dosla kao samar s obzirom da je u Valparaisu 5-6eur, no cim sam pocela piti nista nije bilo vaznije od vina :) Ana je bila simpaticno drustvo. Govori samo spanski, pa samo joj dobrodosla. Do pola 3 smo sedele, pile i cavrljale (o putovanjima i momcima ;-) )

Sledece jutro me je docekala kisa, a ja bas mislila ici na jezero Ranco, no nije bilo ni za kupanje ni za fotografisanje. Kisobran ne pomaze puno jer vetar menja pravac svaki cas, tako da ga mali broj lokalaca nosi, svi su u vindjaknama, kabanicama.. Sva sreca da su mi u hostelu dozvolili da koristim sve ceo dan, samo da oslobodim krevet i locker. Host za sledece dane je radio, pa sam do 18h imala slobodno. Malo cvrljkala, malo internet, malo TV, setnja do cedntra da kupim cileansku karticu (5eur sa 1.5eur kredita, poruka 0.08eur, a za inostranstvo 0.25eur - kartica skuplja nego u Argentini, ali usluge mnogo jeftinije). Felipe je ziveo daleko od centra u naselju Rengo.  Blok istovetnih montaznih kucica. Izgledale su male spolja, ali kada udjete ima puno prostora, 2 sprata sa WC na svakom. Jedino sto ak sedite uz zid, osecate vibracije uvek kada prodje auto ili zalupe vrata istih :p Ja sam prvo mislila da je mali zemljotres dok nisam skontala hahahaha.. Felipe je muzicar u dusi, pa smo 3 sata gledali spotove preko projektora, a onda slusali muziku dok su trajale pripreme za izlazak - dolazi ekipa, pije se i gricka, krecu i da sviraju (gitara i darbuka). U grad se izlazi tek oko 1h po ponoci. Mi smo tek u 2h. Obilazak par barova, malo karaoke i zezanje, popularne diskoteke sa regetonom smo izbegavali. U 5h smo zavrsili u restobaru (bar-restoran) kako bi prezalogajili. Ja sam uzela bocu vina (375ml) za 3.5eur i odusevila se vinom - Santa Emiliana, Cabernet Sauvignon - vino koje se u supermarketima ne dodje vise od 2.5eur sto znaci da za male pare mozete naci odlicno vino). Nagovorili su me da moram probati i neki specijalitet, pa je ispalo da delim sendvic sa jos jednim likom koji isto ne jede crni luk. Kako su objasnjavali i po ceni od 5eur sam mislila da stize nesto gigantsko, ali bio je to obican sendvica - tanka teleca snicla u kajzerici sa paradajzom i avokadom. Nikad u zivotu nisam jela tako kasno (ili rano). Sreca u nesreci - da je sendvic mali, a skup. U 6h smo tek stigli kuci. Pod jorgan planinu i spavanje, pa sam izgubila skoro ceo dan, a jos gore kad sam videla da je kisa stala i pocelo se razvedravati. Odlucila sam iste veceri otici za Villarricu (120km severnoistocno) jer ako ostanem jos jednu noc sigurno cemo opet zaglaviti do ujutro i nista necu obici celog dana. Zadnji bus je isao u 20:25h. Nije bilo karata, pa sam morala da molim sofera da me primi jer je u Cileu zabranjeno primiti vise osoba nego je sedista (osim u minibusevima). Srecom je bilo jedno slobodno.  U 22:35h sam vec bila pred kucom mojih domacina. Cekali su me da dodjem, pa da izadjemo u bar koji se bas te noci zatvarao, pa je bilo muzike uzivo. Haha, prici nikad kraja,vinska tura se nastavlja.Odlicno domace vino (1l = 6eur) koje smo samo mi pili u celom baru, a bio je prepun da smo morali sedeti vani. Leto je, ali hladno. Ljudi u jaknama. Neki cak i u zimskim, samo 1 Austrijanac i ja u duksevima. Hrabri gorstaci. Kasnije smo presli unutra, pa me je u 4h stigao san za stolom! :-)))

Dodaj komentar

Naslov:

Tekst (potrebno):

Vaše ime (potrebno):

Vaša e-mail adresa (ukoliko je imate):

Vaša lična stranica (ukoliko je imate):

Zapamti me