ARAUCANIA
Araucania je IX oblast Cilea. Ime nosi po istoimenom drvetu koje moze izrasti 'do neba'. Ocigledno ga je puno i moze se videti po vrhovima planina. Ono sto se meni najvise svidelo je puno jezera u kojima se moze kupati jer je nadmorska visina oko 200m i bas mi se pogodilo lepo vreme, pa sam ga i posteno iskoristila obilazeci sva jezera do kojih je bilo lagano stici stopom. Stop.. Ova regija je dusu dala za stop. Za 5 dana sam se provozala samo na 2 relacije, a prelazila sam i 80ak km dnevno i vise. Ono sto me je iznenadilo je da dan pocinje obicno hladnjikavo, vetrovito i tek oko 14h postaje toplo, bude vruce do 18h najvise i naglo zahladni. Dnevna temperatura je bila oko 20 C, ali sasvim ok za kupanje. Zakon. Regija je puno pod uticajem domorodaca Mapuche jer im je u tom delu postojba. Mogu se videti tradicionalne kuce (ruca), a puno je i uticaja njihovog jezika (mapudungun) na imena jezera, mesta i vokabular uopste.
Villarrica je najvece i glavno jezero regije sa istoimenim gradicem. Sami centar je sav u drvetu, kao i vecina kuca okolo, izdaju se kolibe, a po gradu se moze svuda peske. Iako turisticko, mesto je veoma simpaticno. Ima i reku i jezero. Lezite na plazi, a tamo gore vulkan Villarrica iz koga se non-stop dimi. Divota. Naravno ak je oblacno, kurac vidite.
Pucón je 20ak km istocno, isto lezi na obali jezera, ali je zatrpan turistima jer je vulkan mnogo blizi pa se organizuju ekspedicije i bez potpune opreme je nemoguce ici, a i ne dozvoljavaju, jer je puno snega. Nije me nesto privlacilo. Lepse je bilo na plazi :)
Jezero Caburgua je 40ak km od Villarrice. Stopom je bilo jednostavno stici. Cileanci rado vode razgovor, pokazuju okolinu, daju objasnjenja i predloge sta obici. Jedan od vozaca je bio ozenjen Hrvaticom (disidenata ima puno naravno). Kuca mu se zove Nevenka :) Svi putevi vode do jezera. Na koje god da krenete, glavni put/ulica vodi pravo do jezera. Predlozili su mi Playa Blanca koja se nalazi 20ak minuta hoda uz jezero. Beli pesak (otud i naziv plaze), okolo suma, a more, tj. jezero super, voda bistra, milina okupati se. Osecaj je kao da sam na moru. Neverovatno. Malo dremanja dok rulja nije pocela da navire. Cim ugreje, Cileanci se izmigolje i zauzmu celu plazu jer dolaze u gomilama - porodice, prosirene porodice, sa prijateljima.. Povratak je bio malo tezi jer su sva auta bila popunjena do zadnjeg sedista, a i vise.Posle pola sata sam sela na bus do Pucóna (za 1,3eur nekih 20ak km) i dalje stopirala. Po dolasku kuci, Jorge mi je ponudio lubenicu preko koje je posuo preprzeno brasno. Ja sam se davila nekim pikantnim namazom od sira, paradajza i paprike i nimalo me nije privlacilo to cudno parce lubenice. Pripremio mi je neki drugi specijalitet kao npr. chupilca - vino sa secerom i preprzenim brasnom (na casu vina ide kasicica secera i kasika preprzenog brasna, pa isprobajte). Originalna verzija srednjeg Cilea je chicha (fermentisani sok od jabuke) i preprzeno brasno. Kako god meni je imalo cudan ukus. Ne volim da kvarim vino ni sa cim.
Jezero Calafquen je juzno od Villarrice, ima 2 glavna mesta za kupanje Lican Ray i Coñaripe, a i jos milion manjih plaza. Potonja je stvarno super, medju planinama, ali bilo je vetrovito i oblacno, pa sam se odlucila vratiti se za Lican Ray. Pokupila me jedna cileanska porodica, pa sam se njima otisla na plazu da ne budem sama. Veoma simpaticni ljudi sa puno pitanja. Mama nikako nije mogla da mi zapamti ime, ali cerka je bez problema zapamtila i izgovarala kako treba. Izmenile smo mejlove (kad vec nisam na FB). No, barem je mama mislila da mi je 20 godina hahahaha. Jezero Calafquen mi se puno svidelo. Najbolje od svih. Plaza nije bila nista posebno, ali voda.. Bila je hladnjikava, ali nikako mi se nije izlazilo iz vode. Tamna, ali bistra i mirna, raj za plivanje. Bila sam najsretnije dete na svetu :) Samo sto sam izasla na stop, pocela je kisica. Opet je bilo milion prepunih auta, ali je naisla i neka devojka sama u autu i pokupila me. Skoro da ni rec nismo progovorile. Samo me je po dolasku u Villarricu pitala kako da izadje na put za Temuco. Nesto sam joj po secanju objasnila, ali da li je bilo dobro sumnjam. Barem sam sigurna da sam je usmerila na pravu stranu.
Posle svih jezera doslo mi je da se vinem u visine, a kako mi je bilo zao izdvojiti 60eur za ekspediciju na vulkan, trebalo je pronaci nesto dovoljno zanimljivo, pa mi je Jorge (host) predlozio rezervat El Cañí. Odlucila sam se iz prve jer znam da covek dobro poznaje svoj kraj. Nisam se pokajala, a kamoli razocarala. Dostopala sam do Pucóna (odakle je isao bus za dalje) s nekim Argentincima, uz obavezni mate (navukla sam se jos prve sedmice u Argentini), koji su mi rekli da u Argentini u bolnici bez problema mogu da popravim zube za dzabe, ali treba da jurim mesto koliko od 6h ujutro, barem. What!? Mrzim cekanja, a sigurno bih i zaspala cekajuci tako rano.. Izgubila sam puno vremena trazeci i cekajuci bus da sam tek u 14h bila na ulazu u rezervat. Bilo je ici ili ne ici s obzirom da se radi o barem 4 sata pentranja, a treba se i vratiti pre mraka. No, tu sam i dovoljno zainteresovana. Ulaz se placa 5eur posto se prolazi kroz privatno imanje. Dobijete mapu i objasnjenja. Moguce je proci i ne platiti jer pored postoji put koji ide ka rezervatu, ali navodno posle nekih 20ak minuta hoda ima cuvar koji svakako naplacuje ulaz. Ja ga videla nisam, iako kucica na kojoj pise - cuvar postoji, usamljena na putu. Prvi deo puta je prilicno strm. Bio je to pravi izazov za noge. I to kakav. Puno me je podsecalo na nas kraj. Usput kupina na izvolte. A bogami i sljiva i poneka jabuka, doduse jos nedozrele. A ne da su mi dobro dosle u povratku kad sam vec svu vodu ispila. Drugi deo puta je bio prijatniji i zanimljiviji za hod. Krenule su araucanie, a zatim i jezera (ima ih ukupno oko 4-5) i koja laguna, a onda i komarci i ostala neidentifikovana leteca bica. Niko me nije upozorio. Trebalo je poneti sprej protiv insekata, ali sva sreca da su napadali samo kad bih stala da fotkam. Zato sam samo sibala napred. Posle 3h pentranja (brzim ritmom ocigledno) bila sam na vrhu, a pogled neverovatan u celih 360 stepeni. 3 vulkana skoro na dlanu. Villarrica, Quitrupitlan i Lanin. Ispod sva jezera rezervata, a dusa puna samo sto ne izbije vani. Ne da je vredelo, nego sam bila tako zadovoljna da mi je bilo tesko krenuti natrag. Htela sam moju kucicu tu na vrhu :) Ostala bih duze uzivajuci, no, trebalo se vratiti dole dok nije pao mrak, a silazak mi je uvek teze padao, pa sam se prilicno namucila i zaradila jedan dobar zulj :-/ Dan sam zavrsila odlicnom ribom i vinom i premorena, ali presretna otisla na spavanje :) Bio je to zadnji dan kod Jorgea i Paule. Definitivno najbolji deo Cilea!!
MI SE KOLEKTIVNO ZABRINULI STO SE NE JAVLJAS NEMA TE NE BLOGU A ONA UZIVA :))))HEHEEHEEE LJUBAC
zabrinuli da breee...a ona vamo kao ne valaju Cileanci a iz Argentine pisala skoro svaki dan,hahahah :) nego kakvo bre proprzeno brasno,aaaa :D
joooj kako te mrzim sto ti je tako dobro,asmo da te podsetim,hihihihi uzivaj i fataj tog nekog Argentinca,valja i nama doci u te krajeve,pa bar vodica da imamo :D
Mala 20ogodisnjakinjo, tebe je neki argentinac konacno docepao "vidi se...", pa se i ne javljas a mi se brinemo, ali se nadam da ce biti vajde i nekim besposlicarima da ti se uvale u goste. Bice veseloooooo ....