KAKO SMRSATI PRED PUT..
Jednostavno. Odlucite se na sto dalji i duzi put u sred zime u toplije krajeve. Karte kupite u zadnjem trenutku i to sa sto vise presedanja i preko zemalja za koje ste vizno vezani.
Organizaciju puta zapocnite tek 10 dana pred put i to pod uslovom da nemate ADSL kuci i da ne zivite u glavnom gradu.
Pitate se kako ce vam to pomoci da smrsate. Lako. .. samo ako niste od onih koje nervoza cini da se manu za hranom.. Moja prica sledi..
Nakon dugih 13 godina u banci dodje vreme da se pozdravimo. Konacno da nekome i 13 bude srecan broj. Bez velikog razmisljanja, odluka je doneta u sekundi da se slobodno vreme i otpremnina (Kako doslo, tako ce otici. Nema se za cim zaliti.) potrose na put po Juznoj Americi.
Najjeftinije karte za juznu Ameriku su po nepisanom pravilu preko SAD i Velike Britanije sto je odmah odbaceno kao mogucnost zbog obavezne tranzitne vize cak i za povezane letove. Druga opcija je preko Brazila s kojim vec postoji potpisan, ali neratifikovan sporazum o bezviznom rezimu. Nisam htela da se bakcem vadjenjem vize za par sati na aerodromu, pa sam pokusala saznati da li nam treba tranzitna viza za povezani let. To saznavanje je dugo trajalo. Barem 3 sedmice, ak ne i vise. Na internetu nije bilo moguce pronaci informaciju, u ambasadi (i pored preterane ljubaznosti) nisu mogli sa sigurnoscu da mi kazu, u Kontikiju sam 4 dana cekala na gospodju koja bi mi navodno mogla znati reci iako u njihovom Amadeus sistemu stoji da nam ne treba tranzitna viza, ali po njoj to moze potvrditi samo ambasada?!
U avio kompaniji nisu znali, ali su rekli da mi treba. Na Sao Paulo aerodromu nisu imali pojma o cemu ja to.. Kako nisam odustajala od jeftinije karte, trazila sam, molila za pomoc, informaciju.. dok na kraju jedan dobrica iz Sao Paula (zivio CS!) nije prosledio clan iz zakona u kome stoji da za povezane letove ne treba viza ukoliko se ne napusta medjunarodni deo na aerodromu, ali ni on, niti u ambasadi (opet) mi nisu mogli potvrditi da li je u praksi tako. Mojoj muci nije bilo kraja. Imala sam osecaj da mi se podvlaci pod kozu i gricka me pomalo. Slucajnim surfanjem u Pesti kod iskusnog putnika saznala sam da na KLM sajtu postoji mogucnost provere viznih i zdravstvenih preduslova za ulazak u neku zemlju i konacno bila sigurna da mogu kupiti kartu preko Brazila. Al ne lezi vraze, karta je u medjuvremenu poskupela za 100 jevrica.!! Bio je to jos jedan sok za organizam. Doslo mi da cupam kose. 2 dana mi je trebalo da se smirim I potrazim resenje. Ceprkajuci po netu ono malo vremena sto sam imala da sednem na bivsem radnom mestu i iskoristim poverenje koje su kolege imale u mene da se pod njihovom sifrom prijavljujem iz dana u dan, uspela sam da nadjem kartu po jeftinijoj ceni za povratak dan ranije od planiranog! Kakvo olaksanje. Bese mi doslo da zalijem vinom i castim sve redom :-) Odusevljenje je kratko trajalo. Transakcija internet karticom nije htela da prodje. Zahtevali su bankarski transfer zbog sigurnosti, a sve na moj trosak (dodatnih 20eur). Usledila je trka za razjasnjenjem misterije online placanja, ali ni povecanje dnevnog limita ni druge egzibicije nisu pomogle. Pokusala sam preko drugog sajta rezervisati kartu. Transakcija takodje nije prosla. Pocela sam gubiti nadu da cu uopste kupiti kartu, ali su pored bankarskog transfera nudili i mogucnost verifikacije uz slanje skenirane kopije pasosa, kartice i ovlascenja za zaduzenje kartice sto je podrazumevalo maltretiranje nekoga sa skenerom, a najlakse je opet bilo svratiti do ‘posla’. I konacno, aleluja, mesec dana pred poletanje karta rezervisana, kamen sa srca pao, ali tih mesec i po dana neizvesnosti i jurnjave me je tako smorilo da sam Novu godinu docekala bez volje i zelje za daljim putovanjem :-/ Bilo je – daj samo da malo odmorim..
Onda je trebalo krenuti sa planom i programom puta, ali bez interneta i vodica i preseljenog internet kafea u nepoznato, to je bilo skoro nemoguce, ali ne i neizvodljivo zahvaljujuci Uzickoj biblioteci i krs racunaru sa slobodnim koriscenjem interneta koji su bas tada sveli na sat dnevno.. Malo, ali vredno. Iz Telekoma su ranije zvali da obaveste da bi trebalo da otklone tehnicki problem koji nas sprecava da kao sav normalan svet uzivamo u blagodetima brzog interneta, ali evo gazi vec 4. mesec, a oni se jos ne javljaju i verovatno ni nece skoro, narocito ne po ovoj snezini. I dok se ja polako nerviram sporom skidanju mejlova, stize i jedan od agencije da je doslo do izmene leta 2 sedmice pred polazak. Razrogacih oci, grlo mi se osusi od strepnje i sa velikim interesovanjem pogledah izmenu. Umesto u 10h iz Sao Paula za Buenos Aires, let je pomeren na 19h, znaci 12 sati frei. Majko mila i svi sveti – sta sad?! Na brzinu odlucim ipak vaditi vizu za Brazil da eto i Sao Paulo malo vidim, pa krenu jurnjava za putnim osiguranjem, rezervacijom hostela i potvrdom iz banke o visini novcanih sredstava na racunu jerbo posla vise nemam, moram imati nekakvu finansijsku potporu. Tih par sati jurnjave po Uzicu su mi iscedili sve znoja sto sam imala i svu gotovinu koju sam polozila u banku. Ne secam se da li i sta sam jela tog dana. Sutradan sam vec bila u Beogradu u dodatnoj jurnjavi, bilo je kao pripreme za maraton :-) Verujem da bih sad mogla zajedno sa Prljom (uzickim Supermenom) peske do Londona, on sa dzakovima cementa, ja sa 2 ranca, pa u Ginisovu knjigu rekorda :p Vremena za jelo bilo nije dok nisam sela u voz u bukvalno prozdrla Brownie is ‘Hleb i kifle’. Na zalost nisam uspela pokupovati sve sto sam htela, a jos odlucila i novi foto aparat kupiti, ali telo dslr aparata nece samo da radi, treba tu uloziti u objektive, filtere, novu torbu i sta sve ne.. sto je podrazumevalo dodatni odlazak u Beograd.
7 dana pred let stize novi mejl da je opet doslo do promene leta, tj. vratili su na prvobitni u 10h iz Sao Paula, a ne u 19h. Eto ti ga na, dzaba ti vadjenje vize, bacanje 20$, trcanje i nerviranje. Al barem pocele masne naslage da se vidno smanjuju :-)
Po vizu sam otisla najgori moguci dan posle snezne mecave kada sam citav dan i noc cistila sneg, pa ledja nisam osecala 2 dana posle i kada su vozovi kasnili ihihi kao da se utrkuju koji ce kasnije doci, pa krenes popodne iz BG, a stignes tek ujutro u UE. Srecom nisam bila ni u jednom od tih vozova, moji su kasnili do sat, ali sam svejedno imala busy schedule i razletela se po Beogradu i Novom Beogradu ko manita da bi se na voz sjurila taksijem na nagovor jednog svedskog Sarajlije (fala Adi!) koji je cijeli dan sa mnom bivao u zelji da se naslusa prica o stanju u Srbiji, alternativnim pokretima i inim oblicima borbe protiv nacionalizma, al se nije bas usrecio. Natenane cemo mi to nekom prilikom.. Vizirani pasos sam pokupila (iako sam se plasila jer sam zaboravila svoj broj za podizanje, al prijatna gospodja iz brazilske ambasade me prepoznala pre nego sam progovorila, utrapila mi pasos i naterala da na licu mesta proverim da li je sve u redu), pa sad imam jednu vizu vise u pasosu; onako za uspomenu.. Za jelo opet vremena nije bilo do konacnog sedanja na voz, a i tada reda radi.
Sledeci dan je trebalo da bude zavrsni dan priprema da konacno pokupim i to putno osiguranje koje daju gratis uz American Green karticu u Banci Intesi. Vraga! Kartica stigla nije, osiguranje ne moze da se dobije bez aktivacije kartice, kartica ne moze da se pokupi u BG, navodno je tog dana poslana za UE. Petak je, subotom ne rade, u ponedeljak treba da se putuje, u drugoj filijali u istom gradu ne mogu da mi pomognu iako rade subotom (a bas bih volela da sam otisla jer su mi tamo prvo rekli da ne mogu dobiti karticu ako nisam zaposlena pa sam izgubila precious time!?) i tako sam sate provela sa, srecom veoma simpaticnom i opustenom direktoricom, smisljajuci kako i sta i na kraju druge nije bilo nego da dodjem u ponedeljak jutro, a za Beograd i Pestu idem u zadnjem trenutku nadajuci se da nece biti nikakvih zezancija na putu. Tog dana sam doruckovala mandarinu. Srecom je drustvo vodilo na vecericu.
Subota je isplanirana za pedikira, sredjivanje, dodatno vreme na internetu sto je znacilo preskakanje obroka, ali sam sve nadomestila jagnjetinom, paprikom u pavlaci, cveklom i pogacom koje su bile deo svecanog rucka za Babine koje je majka spremala Vuksi, malom kenjcu. Otislo je citavo popodne na familiju, vece na drustvo, a noc za pakiranje. Nedelja dodatni stres jer se blizi vreme odlaska, pa frka panika. Za dorucak torta. Za rucak se nema apetita, ali privlaci tolika hrana :-) Jurnjava za starom jaknom u kojoj cu doci do juzne polulopte, a da se ne smrznem jer je bas zaladnilo i da je tamo lagano ostavim. Djubretarac stari ce odraditi posao.
Ne znam koliko sam uspela kila izgubiti, ali sigurno sam ih nadoknadila za vikend :-/ A vi se ne dajte prevariti!
Iskrena da budem zao mi je sto napustam ovu sneznu idilu. Ti si blesava – kazete, - ides na 30 stepeni, a zao ti snega! More biti, al ovakvog slaga odavno nismo imali. Dodje mi da ga polizem iako nisam ljubitelj istog.. No, barem vam necu zavideti na ovom nenormalnom mrazu :D
Do sledeceg pisanja, al sa one strane Atlantika..
Kao prvo srecan put i lep provod!
Kao drugoo, sad ce u Brazilu vreme karnevala, trebala si isplanirati bar dan-dva da odes do Rija :)
hehehe..."zanimljivo" ti bilo ovo trcanje...na zalost, znam kako je i nije bas zanimljivo (jos spadam u grupu broj dva koja jede vise kada se nervira). elem, nadam se da ce ti biti lepo i radujem se novim tekstovima :)
Jaudicu moj, srecan put i nadji malkice vremena da pacenicima pises kako selepo provodis. Ljubim te
Kako li mrso izgledas posle svega ovoga a kakva li ces se tek vratiti?
Srecan put i lep provod !!!
Nestrpljivo ocekujem nove impresije i fotke sa tog parceta Gondwane.
Ja mislila sad ce njena slika dje se nema jadna sto vidjeti.. kad ono slag :))) Nego ti samo pisi kad stignes, i vidimo se na ovom mom otoku :)
....kampanjac jedan! Dobro je sve to prošlo. :) Piši, pomalo kad uhvatiš vremena.... Nemoj se vele tim opterećivati.
...uživaj.....
Svaka cast na energiji i volji za sve ovo
uzivaj u putu :)
jao Vesna pa mi nismo imali pojma kroz kakva si sr...nja prolazila znas da bi u mom slucaju letelo perje i svi bi znali kroz ispijanje litra vina :)))sve najlepse i javi nam utiske kad stignes ljubaaaac!!!ps.Ivana ne bi prezivela:))))))
Nadam se da ce ti fenomenalan boravak tamo nadoknaditi sve muke, trebala si nam se pozaliti da ti pomognemo. Uzivaj!!!
Sada sam tek stigla da otvorim blog i pocinjem da ga iscitavam u nedodjiji u Argentini lagano :) Vidimo se draga